Najveci CRT koji pravi ViewSonic je 20" i ne prodaje se u Evropi, makar nema u ponudi na ViewSonic Europe. Sa VP serijom ne mozes da pogresis, jes' da kosta ko dva samsunga, ali ViewSonic je ViewSonic

VP930 je prava mera za te pare, ako ces vece imas 21" Viewsonic VP2130b za oko 1080 evra ili 23" Viewsonic VP2330bw wide za oko 1650 ))

Uh, probao sam da radim u cinelerri jedno mesec dana i po meni je to najbeznadezniji sa kojim sam se susreo na linuxu. Prva stvar (bitna za svakog montazera na bilo kojoj platformi): program NE SME da crashuje. Druga stvar:  zvuk i slika moraju uvek biti  sinhroni. Ostalo (nepraktican interfejs) mogu da podnesem ali bez ove dve stvari nema (uspesne) montaze. Problem Cinelerre je (po onome sto sam nacuo na njihovom IRC kanalu) velika kolicina lose napisanog i lose dokumentovanog koda i jako je tesko pronaci sve bagove.

Sto se tice interfejsa stekao sam utisak da je sada odvise kasno da se nesto bitnije promeni (posto sam laik ne zamerite mi ako gresim). Mislim da je problem , koji vazi i za vecinu ostalih FOSS programa, sto u pravljenju istih nisu ucestvovali ljudi kojima je zaista profesija koriscenje tih programa vec su oni "krojeni" po potrebama programera . Velike softverske kompanije svakako imaju para da plate iskusne montazere, dizajnere pa cak i antrolpologe i da na osnovu njihovih sugestija naprave superiornije alate sto je njihova velika prednost. Da, naravno, Cinelerra moze da mi odradi posao  kada bih bas hteo da u njoj radim, ali bi mi bilo potrebno mnogo vise vremena i zivaca (i to ne mislim u satima vec danima ili cak nedeljama) a ishod bi bio neizvestan. Da predupredim one koji bi da kazu da mi Cinelerra ne odgovara jer sam navikao na Adobe Premiere napomenucu da mi je trebalo neko vreme da se ponovo naviknem na Premiere jer su mi Cinelerrine komande "usle u ruke".

Sve ovo je velika steta, jer mnoge stvari na linuxu (konvertovanje/encodovanje) radim mnogo brze nego u XP-u i prava je steta sto za nas montazere ne postoji barem nesto kao Gimp i Inkscape za fotografe i dizajnere. Da ne ispadne da sam na kraj srca, reci cu da postoji jedan projekat koji mnogo obecava ali je jos uvek u povoju a to je  PiTiVi (www.pitivi.org)

Najgore je sto ne vidim kako bi neka veca kompanija ulozila novac i pomogla oko organizacije nekog FLOSS programa za montazu a da joj se to isplati. To jest ne vidim neku mogucnost zarade u pruzanju podrske za ovakve programe. Kada (u trenucima izrazenog optimizma) pogledam ka buducnosti vidim dve moguce opcije. Prva je da neka kompanija koja proizvodi hardver za montazu (npr. Canopus/Edius) izbaci FLOSS softver koji ide uz taj hardver a radi i bez njega u nadi da ce time povecati prodaju kartica za montazu a smanjiti research & development troskove. Ovde problem mogu biti proprietary video/audio formati koji ne mogu legalno da se distribuiraju bez novcane naknade. Druga opcija je da se napravi neka vrsta Firefox-a za montazu, dakle jednostavan program sa mogucnoscu (za developere isto tako jednostavnog) prosirenja. Ovo je mozda adekvatnija opcija, imajuci u vidu YouTube eksploziju, ali pitanje je koliko bi takav program bio stabilan (sa svim ekstenzijama). Sve u svemu, za sada je ipak najverovatnije portovanje nekog vlasnickog programa za linux. E, sad tu je dilema da li je to dobro za FLOSS programe za montazu ili lose. Tj. da li bi to usporilo njihov razvoj. Mislim da je u principu dobro jer bi developeri imali vise prilike da vide cemu da teze i gde su najpotrebnije inovacije, jer cini mi se da se ljudi koji rade na Cinelerri nisu bas mnogo susretali sa vrhunskim softverom za montazu na drugim platformama (naravno ne treba im to ni previse zamerati )


Ma koliko bio na strani FLOSS-a i cenio rad ljudi koji ga prave, moram ipak da kazem ne. Jednostavno kada je posao u pitanju tu nema dileme. Za neke licne projekte ("za svoju dusu")  ako se prevazidju problemi sa stabilnoscu pre svega i sinhronitetom, onda da.

Pre nekih 6 god kada sam pocinjao da se bavim poslom kojim se bavim danas (networking) linux se vidjao veoma retko van univerzitetskih racunarskih centara. U to vreme sam se uglavnom patio sa MS serverima a za svoju dusu sam bio instalirao linux server gde sam kolegama pokazivao i dokazivao da moze drugacije i bolje.

Danas? Bavim se istim poslom s'tim da sada negde u zapecku chuchi win 2003 server (eto tek toliko da, ako bas moram, nesto probam i/ili se podsetim kako se to radi kod MS-a). Sve u svemu - 99% svog radnog vremena se bavim linuxom.

Isto tako u to vreme nije postojalo ni jedno meni poznato mesto gde su ljudi koristili linux za manje-vise svakodnevne kancelarijske poslove - citanje mailova, surf, slusanje muzike, kucanje i stampanje. Nista previse komplikovano, uglavnom operacije koje radi porosecna sekretarica u maloj/srednjoj firmi.

I tu su se stvari promenile - istina je da ne znam mnogo firmica koje su se odlucile za linux desktop masine, ali ih ima.

Dakle - da, koristim linux profesionalno, odavno vise nemam windows na svojoj kancelarijskoj masini.

Btw zapale su mi za oko neke prilicno pausalne tvrdnje u ovom thread-u:

1. linux je 'kupusara", unix je prava stvar.

Rekao bih da je termin UNIX vrlo sirok pojam - UNIX su i vec prezaljeni IRIX i  HP-UX pd kojih su maticne kompanije odustale i sad svoje servere/radne stanice prodaju sa instaliranim linuxom.

Ukoliko se termin 'kupusara' odnosi na nacin razvijanja linuxa odnosno na to da postoji bezbroj ljudi koji rade na razvoju bezbroj projekata, onda  ni sve BSD varijante kao ni Solaris nisu nista manje 'raskupusani'.
Dovoljno je samo letimicno pregledati listu programa/daemona linux/bsd/solaris servera/radnih stanica  i sve ce biti jasno.

'Kupusara' se takodje moze odnositi i na sam linux odnosno kernel - ovde se vec zalazi u filozofsko-programerske rasprave, u price o monolitnom/mikrokernelu, IPC-ovima i statijaznam. Sve ima svoje prednosti i mane, svaka odluka o razvoju kernela bilo kog *nixa je kompromis. To vazi za linux, to vazi za bsd, to vazi za solaris.

Ono sto karakterise razvoj linux kernela je mnogo veca dinamika razvoja nego sto je to slucaj sa  bsd-ovima  i solarisom. Kao i sve druge stvari i ovo je i dobro i lose - dobro je zato sto razvojni tim linux kernela ne pati od toga da isprobava nove ideje, ubacuje u kernel sve i svasta, ponekad mi se cini i 'just for fun'; a lose je iz istog tog razloga - previse experimentisanja na necemu na cemu se vrti ko zna koliko servera ne zvuci uvek racionalno.
Posledice ovoga su - od svih *nixa linux podrzava najvise hardvera, najvise fajl sistema, najvise TCP/IP algoritama itd itd. Sa druge strane linux kernel se najcesce menja, mnogo stvari se pise po ko zna koji put od nule ili se potpuno prepravlja itd.

2. Koriscenje CAD/CAM/video&picture editing i ostalih alata

Ovime se apsolutno ne bavim i ne ocekujem da ce bilo ko moja opazanja uzeti za ozbiljno

Ono sto sam imao prilike da procitam i cujem u razgovoru sa poznanicima koji se bave ovim poslom je:

- poluprofesionalni/profesionalni alati za ovo na linuxu ne postoje ili nisu dovoljno dobri
- visokoprofesionalni alati postoje- jbg ako su dobri za holivudske studije i masinske biroe ogromnih korporacija bice da su dobri i za nas obicne smrtinke.

Mada sta ja znam.....to nije moj fah

poz.

Koja to firma dozvoljava da radnici sami odlucuju koja ce softverska resenja da koriste? U ovom slucaju, da sami biraju koji ce sistem da koriste, pa jos i da ga instaliraju?

Nigde nisi rekao da jeste tako, ali zasto imam osecaj da jeste?

KDE vs GNOME vs Xfce
Distro X vs Distro Y
GIMP vs Photoshop

to su neki od najcescih flamova

@nowave

Sta programiras?

@nowave

Jel se isplati to raditi,kakva je kinta ,ili Ti to radis iz hobija?